Probude se davni zvuci
Kad ga moja ruka dira,
Opet vidim učitelja
I dječaka kraj klavira
Izgubljen, bez prijatelja,
U kasno se doba vratim,
Govorim mu svoje pjesme,
On me sluša, on me prati.
U danima koji stižu
Nema mnogo da se bira,
Tko zna što me čeka,
Zato nek se svira,
Nek se svira,
Nek se svira.
Vrijeme je i ti ćeš poći
U kraj u kom nema mira,
Pratit će te u toj noći
Samo zvuci mog klavira.
U danima koji stižu
Nema mnogo da se bira,
Tko zna što me čeka,
Zato nek se svira,
Nek se svira,
Nek se svira.
Vrijeme je i ti ćeš poći
U kraj u kom nema mira,
Pratit će te u toj noći
Samo zvuci mog klavira.