U tebi sam stotinama ljeta,
Jaketa si prokleta i sveta,
Više ne znam iz tebe izaći,
A mogao sam moderniju naći.
Zašto sav u crnom,
Mi svi drumom, a on šumom,
I šta će mu sva ta tmica,
A ima naših vinterica !?
Tuku vjetri sa svih strana,
Obojena, zakrpana,
Mogao bih možda na kraj svijeta,
Al' mi ne da prokleta jaketa.
I kaj će mu sva ta kmica,
Kad ima fenomenalnih vinterica !?