Poslin podne u pet ura
I sad stoji iza škura
I u porat dugo gleda
Ona ista stara cura.
Još ka dite pamtin kuću,
Žuti prozor kroz koltrine
Na nju malo svitla daje,
Ona sidi, rekamaje.
Više se vaporu ni nadala nije,
Ni da će jon more vratit kapitana,
Al' je svejedno ona gledala kroz grilje
Iz užance uvik u pet svakog dana.
Nikad nije izlazila,
A i da je pošla s nama
Za ruglo bi bila svima
Zato jer je bila sama.
Sama !
Sama ! Sama !