Udvarao sam se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina,
Govorio istine na svim jezicima,
Žario i palio da ih poveruje,
A sećao sam se da si mi najkrupnije laži
Verovala,
Vera Pavladoljska.
Pevao je slavuj sa grlom grlice,
U zavičaju me jedno drvo na te potsećalo,
Hvalio sam se da si luda za mnom,
Cela plaža da ti se uzalud udvara.
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš,
Vera Pavladoljska.
Ronio u najdublje, bežao u šume
Da te glasno zovem, da niko ne čuje,
Bio sujeveran, molio prolaznike
Da te ne zamišljaju, da te ostave na miru,
Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
A da se ne okrenem,
Vera Pavladoljska.
Po nevremenu ja sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi,
Opisivao oči jedne žene mesec dana,
U vozovima bez reda mnoge saputnice
Ubedio da su mi sve u životu
Misleci na tebe,
Vera Pavladoljska.
Slovoslagači su sretni dok ovu pesmu slažu
U mrtvim i lažnim jezicima, u pogrešnim naglascima,
Nekoliko država tvrdi da si njina,
Ti si na svoje ime ljubomorna.
Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka,
Vera Pavladoljska ?