Moja stara cipela,
pola sveta videla,
gde god da stanem, tu mi dom;

tamo pa vamo,
istok pa zapad,
ma gde god stigao, bio sam na svom.

Hvata me Panika,
ta stara navika,
srce bi krenulo za njom;

a ja budala,
stara baraba,
ma sve nek propadne, teraću po svom.

Nije, nije,nije me htela,
sve dok pare ne skupim;
ma more, nije, nije, nije, nije, nije me želela
dok se ne obogatim,
sasvim!

Comments