Gde se sumpor raða
I plamen ivi iz tla
Ogoljene kronje apuæu
I zemlja je mrtva, jalova
Gde gine svetlost, mre
I sivilo beskrajno grli svod
Vetar kuka i zavija
I vuèji se lave lomi gudurom
Gde huèu vrtlozi vremena
I crnilo beskrajno ljubi svod
Gde due moraju u okove
Kad umru, u temelje ognjene
Tu se uzdiu dveri Nava
Tu sedi Èrt u aritu
Na prestolu od zlata
Tu idoli krsta nitavni su
Neumoljiv danak-sud
Svima koji umrli su!
[Glad, 7511]