Iz navike stare i zbog priča koje čuje
Dok ne dođem zaspat neće moći,
Bez anđela čuvara odavno mu sin putuje,
Zanat će ga njegov glave doći.
Oduvijek je bilo, prati stari moje pute,
Al' ne pita nikad i ne kori.
Godine su prošle, sin i otac vječno šute,
U lozi pred kućom kiša gori.
Malo zato što nam prija,
I da suze ne poteku,
Ispit ćemo još poneku
Moj stari i ja,
Moj stari i ja.
Malo zato što nam prija,
I da suze ne poteku,
Ispit ćemo još poneku
Moj stari i ja,
Moj stari i ja.
Navikli smo tako, odao se nikad ne bih,
Ne pričamo, na licu se vidi.
Dobar je moj stari, privinuo bi me k sebi,
Ali nježnosti se svoje stidi.
Svu noć priča priče, otkrivamo se bez mjere,
Ti si čula što on nikad nije,
Već polako sviće, sad moj stari grožđe bere,
Ti me ljubiš, a on me razumije.
Malo zato što nam prija,
I da suze ne poteku,
Ispit ćemo još poneku
Moj stari i ja,
Moj stari i ja.
Malo zato što nam prija,
I da suze ne poteku,
Ispit ćemo još poneku
Moj stari i ja,
Moj stari i ja.