osjecam nemir
tvoji prsti cisti su nemir
u mojoj kosi

ne dotici me se

a bilo bi drugacije
da ponekad uhvatis moj pogled
previse osluskujes
a ne cujes srce moje

naizgled tako divno, a tako isprazno
presuti moje ime jer je stvarno nebitno
naizgled tako divno dok sve je cista laz
smijemo se i cekamo kraj, kraj, kraj...

ne postoje rijeci
tako velike ni tako glasne
ma nista ustvari
i ne dotici me se...

Комментарии