Dodje trenutak kad ono sto mrzis
Prepoznas i u sopstvenoj srzi
Upoznas demona u svojoj kozi
Vatre te prze, a on ih lozi
Samo smrt u kosmarima svojim
Jeste ono cega se ne bojis
Pljujuci okolo ispljujes sebe
Dusa izgori, a srce nazebe
Kad dodje cas da ono sto mrzis
Vidis utkano u svojoj srzi
Sam se djavo uvukao u ljusturu coveka
Pa gledaju svet kroz iste oci
Zlo je uvek korak ispred
Ono te vec ceka
Tamo gde se tek spremas da krocis
Sam se djavo ususkao u svesti coveka
Bez coveka ni on ne postoji
Pa mu dusu kinji sve dok ovaj ne doceka
Svoju smrt u kosmarima svojim